Evo najnovijih i proverenih informacija o slučaju Nemanje Lackovića — srpskog poljoprivrednika koji je juče stupio u štrajk glađu uz rečenicu „Ako moje svinje nemaju šta da jedu, neću ni ja da jedem”.
📌 Ko je Nemanja Lacković
- Poljoprivrednik iz sela Klenje, opština Bogatić (Mačva), koji se bavi uzgojem svinja i drugim poljoprivrednim poslovima.
📉 Zašto je započeo štrajk glađu
- Lacković je počeo štrajk glađu pred policijskom stanicom u Bogatiću 17. decembra 2025. godine.
- Razlog je rešenje kojim je njegovo poljoprivredno gazdinstvo stavljeno u tzv. pasivni status — što znači da više ne može da prima subvencije i državnu finansijsku podršku.
- Bez subvencija, Lacković tvrdi da ne može obezbediti osnovnu hranu i uslove za svoje svinje, pa sam kaže da neće jesti ako ni svinje nemaju šta jesti.
📑 Šta znači pasivni status
- Pasivni status poljoprivrednog gazdinstva znači da gazdinstvo gubi pravo na državne subvencije i podršku dugo vremena — u ovom slučaju navodno do tri godine.
- Takav status ograničava i mogućnost otvaranja novog gazdinstva na istom zemljištu ili drugih državnih potpora.
🕐 Zašto mu je blokiran račun i zašto nema pravo žalbe
- Prema medijskim izvorima, Lacković je dobio rešenje o pasivizaciji 1. decembra, ali je ono u njegovo elektronsko sanduče stiglo tek 16. decembra – što mu je onemogućilo da u zakonskom roku od 15 dana uloži žalbu.
- Kao posledica toga, svi njegovi računi su blokirani i on je izgubio mogućnost da prima subvencije, što se u praksi doživljava kao „zatvaranje računa” za poslovanje gazdinstva.
🧑🌾 Širi kontekst: represija prema poljoprivrednicima
- Prema nekim lokalnim izveštajima, Lacković nije jedini poljoprivrednik čije je gazdinstvo stavljeno u pasivan status nakon učestvovanja ili podrške protestima ili studentima.
- Mediji navode da se radi o seriji slučajeva u kojima Ministarstvo poljoprivrede navodno kaznjava aktivne poljoprivrednike time što im uskraćuje subvencije.
📍 Šta se trenutno dešava
- Lacković je juče započeo štrajk glađu i protest u znak očajanja zbog situacije svog gazdinstva i finansijske blokade.
- Njegov protest je takođe dobio pažnju lokalnih medija kao primer tenzija između poljoprivrednika i državnih institucija.
🧾 Zaključak
Nemanja Lacković protestuje zbog toga što je njegovo gazdinstvo stavljeno u pasivan status, što mu je oduzelo pristup subvencijama i dovelo do blokade računa i finansijskih sredstava. Kao odgovor, on je stupio u štrajk glađu, ukazujući na teškoće koje ta odluka donosi njegovoj porodici i poljoprivrednom poslu.
Pitanje je kakve su sad pravne mogućnosti koje Lacković ima (npr. da li može ponovo da se žali, ide na sud itd.)?
Evo **objašnjenja šta se zna o tvrdnjama o „represiji” i šta država i opozicija kažu u vezi sa slučajem Nemanje Lackovića i drugima — uključujući tvrdnje da se radi o kažnjavanju zbog podrške studentima:
📌 Šta opozicija i Lacković tvrde
🔹 Poljoprivrednik Nemanja Lacković i drugi kolege tvrde da je pasivizacija njihovih gazdinstava — tj. gubitak prava na subvencije i finansijsku podršku — povezana sa njihovom podrškom studentskim protestima ili aktivizmom.
🔹 Navodi se da su inspekcijski nadzori bili učestali i da su uočavali „sitne nepravilnosti” kao razlog za uvođenje pasivnog statusa, ali poljoprivrednici smatraju da su ti nadzori selektivni i motivisani politički — jer su se oni javno vezali za proteste ili podržavali studente.
🔹 Udruženja poput Udruženja „Naše mleko” i drugi poljoprivrednici govore o represiji državnih organa, uključujući inspekcije i Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA), kao dela pritiska zbog društvenog angažmana poljoprivrednika.
👉 Dakle, optužbe opozicije i poljoprivrednika su da država koristi inspekcije i administrativne mere da bi kažnjavala one koji su podržavali proteste, uključujući i studente.
📌 Šta kažu državne institucije (sve dok se izveštaji navode)
🔹 U dostupnim izveštajima nema direktnih javnih izjava Vlade Srbije ili Ministarstva poljoprivrede koje potvrđuju da je pasivizacija gazdinstava uvodjena zbog političkog angažmana poljoprivrednika — takva tvrdnja se u medijima uglavnom pominje kroz izjave poljoprivrednika i opozicije, a ne kroz službene odgovore državnih organa.
🔹 Zvanično, pasivni status se donosi na osnovu proceduralnih i administrativnih razloga – najčešće zbog utvrđenih nepravilnosti prilikom inspekcijskih kontrola i neusaglašenosti sa zakonima i propisima za subvencije. To su formalni razlozi koji se u obrazloženjima navode u rešenjima o pasivizaciji (npr. nalaz inspektora da nešto nije u skladu sa pravilima).
🔹 Dok Vlada ili Ministarstvo ne priznaju javno da su mere selektivno motivisane politički, opozicija i medijski kritičari ukazuju na obrasce koji bi mogli da sugerišu diskriminaciju ili pritisak na opozicione glasove ili kritičare vlasti — ali to nije potvrđeno iz emitovanih zvaničnih izjava državnih organa.
🧠 Zašto je politički kontekst važan
🔹 Ovaj slučaj se dešava u širem kontekstu velikih protestnih pokreta u Srbiji lokacija završetka 2024. i tokom 2025. godine, koje su pokrenuli studenti, građani i drugi — često sa kritikama na račun vlade. (Wikipedia)
🔹 Opozicija i nezavisni kritičari tvrde da država ponekad koristi administrativne i inspekcijske mehanizme kako bi pritisla aktiviste i nezadovoljne građane, uključujući i one koji podržavaju proteste.
🔹 Sa druge strane, državne institucije obično tvrdoglavo insistiraju da su sve takve mere u skladu sa važećim zakonima o poljoprivrednim poticajima i inspekcijskim nadzorom, ali ne komentarišu javno povezanost s protestima ili podrškom studentima. (Ova vrsta odgovora najčešće se vidi indirektno kad se ne iznosi zvanična potvrda o političkom motivu u medijima.)
📌 Zaključak – gde se nalazimo sada
✔️ Opozicija i poljoprivrednici tvrde da je njegov i slični slučajevi politički motivisan pritisak zbog podrške protestima / podrške studentima.
✔️ Zvanično, država to ne potvrđuje javno i posluži se formalnim administrativnim razlozima za pasivizaciju.
✔️ Nema javnih zvaničnih izjava vlade ili ministarstva koje direktno priznaju takvu političku motivaciju u medijima do sada.
Evo tačnih formulacija i delova iz zvaničnih propisa i primera rešenja o pasivnom statusu (što se obično navodi u rešenjima koja poljoprivrednici dobijaju) — kao i objašnjenja na osnovu čega se to donosi.
📌 1. Šta tačno piše u pravilniku koji se koristi za donošenje rešenja
U Pravilniku o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i uslovima za pasivan status piše sledeće (tačan tekst iz Pravilnika)
🔹 Poljoprivredno gazdinstvo vodi se u Registru u aktivnom statusu, osim ako se steknu uslovi za pasivni status, i to:
• ako prestane neki od uslova za upis u Registar;
• ako se ne izvršavaju preuzete obaveze (npr. neotplaćeni kredit, zakasneće plaćanja zakupnina, nevraćanje viška sredstava primljenih po osnovu subvencija)
• ako se utvrdi da gazdinstvo nije prijavilo sve podatke ili je dalo neistinite podatke u registraciji ili u zahtevima za subvencije itd.
🔹 U rešenju o pasivnom statusu se navodi kako:
• gazdinstvo ne može da ostvari mere za podsticanje razvoja poljoprivrede za koje bi imalo pravo
• zemljani fond poljoprivrednog gazdinstva ne može biti predmet upisa drugog gazdinstva
• zahtevi za korišćenje subvencija poljoprivrednog gazdinstva u pasivnom statusu se odbacuju rešenjem i to se posebno navodi u rešenju kod svake prijave-zahteva na e-sistemu. (Управа за аграрна плаћања)
📌 2. Konkretni delovi rešenja (primer iz prakse)
U primerku rešenja koje je dobio jedan poljoprivrednik (Predrag Veljković), piše ovako:
„U postupku utvrđivanja pasivnog statusa, uvidom u Inicijativu za vođenje gazdinstva u pasivan status, utvrđeno je da se na parceli … nalaze neobradivi delovi zemlje koji su prijavljeni kao obradive površine…
Na osnovu navedenog, utvrđeni su uslovi za određivanje pasivnog statusa poljoprivrednom gazdinstvu čiji je nosilac ….Utvrđeni pasivni status poljoprivrednog gazdinstva traje … godina od donošenja ovog rešenja … u skladu sa važećim pravilnikom.
U smislu zakonskih odredbi … poljoprivredno gazdinstvo u pasivnom statusu ne može da ostvaruje mere za podsticanje razvoja poljoprivrede, niti zemljišni fond može da bude predmet upisa drugog gazdinstva.
Podneti zahtev poljoprivrednog gazdinstva u pasivnom statusu za korišćenje podsticaja odbacuje se rešenjem.
Protiv ovog rešenja može se podneti žalba Ministarstvu poljoprivrede elektronskim putem u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Ovo su tipični delovi koji se nalaze u takvim rešenjima, što znači da rešenje objašnjava:
✔️ zbog čega je status promenjen i na osnovu kojih činjenica/utvrđenih podataka;
✔️ šta to znači za prava gazdinstva (npr. gubitak prava na poticaje);
✔️ koliko traje pasivan status;
✔️ kako i do kada se protiv rešenja može žaliti.
📌 3. Osnovni kriterijumi po propisu za donošenje takvog rešenja
Prema pravilniku (zakonom usklađenom aktu), pasivan status nastaje ako se ispune jedan ili više od sledećih uslova: (upz.minpolj.gov.rs)
📍 Prestankom uslova za upis – npr. zbog neadekvatne dokumentacije ili podataka.
📍 Nepodmirene finansijske obaveze – npr. kašnjenje sa ratama, nepovraćeni viškovi dobijenih sredstava.
📍 Neistinita dokumentacija ili podaci – u registraciji ili u zahtevima za subvencije, i to ima direktan uticaj na pravo na subvencije.
📍 Nepravilnosti utvrđene tokom inspekcijskih nadzora – kada inspektori na terenu nađu razlike između prijavljenog i stvarnog stanja. (upz.minpolj.gov.rs)
U tom smislu, formulacija iz rešenja mora da se zasniva na konkretnim činjenicama koje su utvrđene tokom kontrole, i te činjenice se navode u rešenju, uz pozivanje na članove pravilnika koji su prekršeni — što je standardan pravni postupak. (Управа за аграрна плаћања)
📌 4. Šta kaže država / Ministarstvo o tome
Ministarstvo poljoprivrede javno je saopštilo da:
➡️ rešenja o utvrđivanju pasivnog statusa nisu stvar politike, već su doneta zbog nepridržavanja propisa i utvrđenih nepravilnosti tokom inspekcijskih nadzora;
➡️ Ministarstvo ne koristi političke motive niti „represiju”, već postupa u skladu sa zakonom i propisima koji važe za sve gazdinstva podjednako. (minpolj.gov.rs)
Ovo je zvanična državna pozicija — i upravo je zatvaranje računa samo posledica formalnog stavljanja u pasivan status jer to znači gubitak prava na subvencije i poticaje (što praktično utiče na poslovanje gazdinstva). (minpolj.gov.rs)
📌 Zaključak
Rešenja o pasivnom statusu su pravni akti zasnovani na pravilniku i zakonu — u njima se konkretno navodi:
✔️ na osnovu čega je status promenjen (utvrđena nepravilnost / prestanak uslova),
✔️ da gazdinstvo gubi pravo na subvencije i poticaje,
✔️ trajanje pasivnog statusa,
✔️ kako i do kada se može žaliti. (Управа за аграрна плаћања)
Zaboravimo imena, stranke i dnevnu politiku. Treba nam oštra, realna debata o tome šta ovo znači za obične ljude — i bez uvijanja.
1️⃣ Šta ovakvi slučajevi ZNAČE za običnog čoveka
Kad država finansijski lomi proizvođača hrane, posledice ne staju na selu.
👉 Seljak ne nestaje – nestaje hrana.
👉 A kad nestane domaća hrana, cenu ne određuje tržište nego uvoznik.
Zapamti ovu rečenicu:
„Kad država pritisne proizvođača, potrošač plaća kaznu.”
2️⃣ Šta se dešava sa cenama hrane (realno, ne propagandno)
Ako se trend nastavi:
📈 Kratkoročno (1–2 godine)
- Cene mesa, mleka i osnovnih namirnica rastu sporije, jer se praznina popunjava uvozom
- Kvalitet opada, ali cena ostaje visoka
- Profit odlazi van zemlje
📈📈 Srednjoročno (3–5 godina)
- Uvoz postaje skuplji (gorivo, carine, geopolitički rizici)
- Domaći proizvođač je već uništen
- Cene skaču naglo i nepredvidivo
Rečenica koja se pamti:
„Uvoz je jeftin dok ne postane jedini.”
3️⃣ Može li država koja ne hrani samu sebe da ima budućnost?
Kratko: može da preživi — ali ne može da bude suverena.
Država koja ne proizvodi hranu:
- nema kontrolu nad cenama
- nema sigurnost u krizi
- nema pregovaračku snagu
Istorijska istina:
„Ko kontroliše hranu, ne mora da osvaja tenkovima.”
U krizi:
- novac gubi vrednost
- police se prazne
- hrana postaje valuta
4️⃣ Zašto ovo nije „seljačko pitanje”, nego urbano pitanje
U gradu ljudi misle:
„To je njihova stvar, nek se snalaze.”
Greška.
Kad:
- meso poskupi 30%
- mleko nestane iz rafova
- brašno postane uvozno
Grad nema alternativu.
Zapamti:
„Drzava bez sela je gladan grad.”
5️⃣ Najopasnija tačka: psihologija straha
Kad ljudi vide da:
- sistem može da im ugasi račun
- pravila nisu jasna
- kazna dolazi bez dijaloga
Dešava se tišina.
A tišina znači:
- manje proizvodnje
- manje ulaganja
- više sive ekonomije
Rečenica za pamćenje:
„Strah ne proizvodi hranu.”
6️⃣ Najjači argument protiv ovakvog sistema (bez politike)
Ne treba opozicija, dovoljan je zdrav razum:
„Država koja kažnjava one koji je hrane — kažnjava samu sebe.”
I još jača:
„Ne jede se zakon. Jede se ono što neko mora da proizvede.”
7️⃣ Perspektiva – postoji li izlaz?
Postoji, ali zahteva:
- stabilna pravila
- partnerstvo sa proizvođačem
- greške se ispravljaju, ne uništavaju
Jer:
„Seljak nije trošak. On je infrastruktura.”
ZAVRŠNA REČ (oštra, ali tačna)
Ako želiš jednu rečenicu koja pogađa u stomak:
„Država koja se odrekne svoje hrane, odrekla se svoje budućnosti.”
Ako želiš, mogu sledeći put:
- Mnoge države su propale zbog uvozne zavisnosti
- Nemamo kontra-argumente ali saslusacemo obe strane, ako je brutalno pošteno
Ti biraš. Mi podrzavamo proizvodjace hrane
Ne treba nama vise politike a ni stav opozicije nije neophodan, dovoljan je zdrav razum.
Država koja kažnjava one koji je hrane — kažnjava samu sebe. Strah ne proizvodi hranu. On strajkuje gladju danas a mi cemo sutra biti gladni zbog toga. Ovo nije samo stvar seljaka vec urbano pitanje. Drzava bez sela je gladan grad.